Разлика између дискретних и континуираних променљивих

Дискретне вс континуиране променљиве

У статистици, променљива је атрибут који описује ентитет као што је особа, место или ствар, а вредност коју променљива узима може се разликовати од једног до другог ентитета. На пример, ако променљивој И допустимо оцену ученика на испиту, И може узети вредности А, Б, Ц, С и Ф. Ако променљивој Кс допустимо висину ученика у разреду, тада може узети било коју стварну вредност у опсегу.

Из ова два примера се види да постоје две врсте променљивих као квантитативне и квалитативне у зависности од тога да ли је домен променљиве нумерички са могућим нормалним аритметичким операцијама или не. Те квантитативне променљиве су две врсте: дискретне променљиве и непрекидне променљиве.

Шта је дискретна променљива?

Ако квантитативна променљива може да прими само највише избројив број вредности, тада се такви подаци називају дискретним подацима. Другим речима, домен променљиве треба да буде највише избројан. Најбројнији број је или коначан или избројив. Пример ће то даље илустровати.

Тест са пет питања даје се предавању. Нека је Кс број тачних одговора које студент добије. Могуће вредности Кс су 0, 1, 2, 3, 4 и 5; само 6 могућности, и то је коначан број. Према томе, Кс је дискретна променљива.

У игри се мора погодити мета. Ако дозволимо да И буде колико је пута један хитац погодио мету, тада ће могуће вредности И бити 1, 2, 3, 4 … и тако даље. Теоретски, ове вредности не морају имати коначну границу. Али ове вредности су пребројиве. Стога је променљива И дефинисана као „број пута један хитац док није погодио мету“дискретна променљива.

Из ова два примера може се видети да се дискретне променљиве често дефинишу као бројање.

Шта је непрекидна променљива?

Квантитативна променљива која може да преузме све могуће вредности у опсегу назива се континуирани подаци. Стога, ако је домен непрекидне променљиве интервал (0, 5), тада променљива може узети било коју вредност стварног броја између 0 и 5.

На пример, ако променљиву З дефинишемо као висину ученика у разреду, тада променљива З може узети било коју вредност стварног броја у опсегу висине човека. Дакле, З је непрекидна променљива, али ако додамо додатно ограничење као „висину ученика са најближим центиметром“, тада ће променљива З бити дискретна, јер може имати само коначан број вредности.

Из овога се види да се нормално континуирана променљива дефинише као мерење.

Која је разлика између дискретне променљиве и непрекидне променљиве?

• Домен дискретне променљиве је највише избројив, док се домен непрекидне променљиве састоји од свих стварних вредности у одређеном опсегу.

• Обично се дискретне променљиве дефинишу као бројање, али континуиране променљиве дефинишу се као мерења.