Разлика између маглине и галаксије

2023 Аутор: Mildred Bawerman | [email protected]. Последња измена: 2023-05-24 11:17

Маглина вс Галаксија

Маглине и галаксије су небески објекти дубоког неба који се могу јасно видети само уз помоћ телескопа. Голим оком или телескопима са слабом снагом обе врсте предмета могу се видети као нејасне мрље на ноћном небу. Због тога су у раним развојним фазама астрономије постојале забуне, а у неким случајевима се јављају и данас.

Маглина

Маглине су велике колекције међузвезданих честица гаса и прашине. Већина маглина може се протумачити као гушћи регион међузвезданог медија који се увећава под гравитацијом; други су остаци звезда након истека њиховог живота. Углавном се састоје од водоника и хелијума. Али и други елементи могу бити укључени у мањим, али различитим количинама. Ако се маглина налази у близини високо активних астрономских објеката попут младих звезда и других облика извора зрачења, гасови у маглинама могу постати јонизовани.

Маглине се често посматрају као светле мрље на ноћном небу. Појављују се у многим бојама и облицима, што често доводи до њихових често коришћених имена (не астрономских ознака) као што су Мачје око, Мрав, Калифорнија, маглице Коњска глава и Орао.

Три главне категорије маглине су емисионе маглице и тамне маглине. Емисионе маглине су међузвездани облаци гаса са карактеристичним спектром емисионих линија. Извор енергије, попут врућих младих звезда и акреционих дискова црних рупа, јонизује густи међузвездани медијум око себе, а побуђени гасови емитују зрачење у различитим таласним дужинама. Овај регион посматрамо као маглину. Маглина Орион класичан је пример емисионе маглине; то је трећа очигледна звезда у мачу Ориона, Ловац. Маглина Орион се простире на 0,5 ° на ноћном небу и налази се на око 1500 светлосних година. Садржи око 300 соларних маса материјала и то је регион са младим звездама О и Б типа рођеним у маглини. Ове младе звезде узрокују да гасови блистају. Четири видљиве светле звезде уграђене у маглину познате су као Трапезијум.

Тамне маглине су густи облаци гаса који не емитују зрачење на видљивим фреквенцијама, али су обрисани у светлим деловима свемира, што их чини видљивим. Маглина коњске главе и Бернард 86 су примери тамних маглина. Маглина рефлексије расипа и одбија светлост од оближњих звезда и не емитује светлост. НГЦ 6726 и НГЦ 2023 су рефлексионе маглине.

Маглине су уско повезане са животним циклусом звезда. Звезде се стварају (рађају) у маглинама. Маглина или гасовити регион уговарају се да би формирали протозвезду. Након почетка нуклеарне фузије, она опет емитује неку масу у окружење стварајући протопланетарну маглину. Након што звезда свој живот заврши суперновом, спољни гасовити слојеви се убацују у околни простор. Остаци су опет видљиви као маглина, која се често назива планетарна маглина.

Галаки

Галаксије су огромне колекције звезда и велики међузвездани облаци гаса. Ове велике надградње звезда нису идентификоване и правилно проучаване до краја 18. и 19. века. Тада су се то сматрале маглинама. Ове колекције звезда леже изван близине Млечног пута, који је наша колекција звезда. Стога је тешко разликовати галаксију и маглину голим оком или малим телескопом. Већина објеката на ноћном небу припада нашој галаксији, али ако пажљиво посматрате, можете идентификовати близанску галаксију Млечног пута, галаксију Андромеда.

Едвин Хуббле направио је опсежну студију о галаксијама и класификовао их на основу њиховог облика и структуре и категорисао их. Две главне категорије галаксија биле су спиралне и елиптичне галаксије. На основу облика спиралних кракова, спиралне галаксије су даље класификоване у две подкатегорије као спиралне галаксије (С) и спиралне спиралне галаксије (Сб).

Спиралне галаксије имају спиралне кракове са централним испупчењем. Средиште галаксије има врло високу густину звезда и изгледа светло, са избочином која се протеже изнад и испод галактичке равни. Спирални кракови су такође региони са већом густином звезда, због чега су ови региони видљиви као светле кривудаве линије. Међузвездани медијум у овим регионима је осветљен енергијом звезда. Тамнија подручја такође садрже међузвездани медијум, али густина звезда је мала да би осветлила ове регије, чинећи да изгледају тамније од осталих подручја. Генерално, спиралне галаксије садрже отприлике 10 ⁹ до 10 ¹¹ соларних маса и имају сјај између 10 ⁸ и 2 × 10 ¹⁰сунчева светлост. Пречник спиралних галаксија може да варира од 5 килопарсека до 250 килопарсека.

Елиптичне галаксије имају карактеристичан овални облик у свом спољном ободу и ниједна формација попут спиралних кракова није видљива. Иако елиптичне галаксије немају унутрашњу структуру, оне такође имају гушће језгро. Отприлике 20% галаксија у свемиру су елиптичне галаксије. Елиптична галаксија може садржати 10 ⁵ до 10 ¹³ сунчевих маса и може створити сјај између 3 × 10 ⁵ до 10 ¹¹ сунчевих светиљки. Пречник може бити у распону од 1 килопарсека до 200 килопарсека. Елиптична галаксија садржи мешавину звезда популације И и популације ИИ у телу.

Која је разлика између маглине и галаксије?

• Густи региони у међузвезданом медијуму који се разликују од околног региона познати су као маглина.

• Галаксије су велике структуре звезда и звезданих јата ограничених гравитацијом. Садрже и међузвездани медијум из којег настају маглице.